Ko tvrdi da se ljudi ne menjaju, nije u pravu. Menjaju se ljudi, okruženje, veze, svet, mikro i makrokosmos svake pojedinačne individue. Na ličnom primeru ću pokazati šta je sve ostalo u odnosu na zabeleženi trenutak vremena od pre pet godina.

EXIF podatak za gornju sliku kaže: 20. septembar 2006. godine. Lokacija (to ne kaže, ali valja napomenuti) moja soba. Na slici više objekata, jedna osoba. Ovo je jedini datum za koji sam siguran da je sve na slici bilo na svome mestu. Pa da počnemo.

Mislim da su ovi DVD filmovi prvi nestali. Ili sam ih poklonio nekome ili bacio, nisu mi trebali svakako.

Moja verna tastatura je ispustila dušu. Mučenica je trpela lupanje skoro pet godina i na kraju zamenjena nekom “femsi” multimedijalnom, marke A4Tech (koja je trajala mnogo kraće).

Teško je primetiti ali na prethodnoj slici nema telefona. Vernu Nokiu 3510 zamenila je (ne tako verna) Nokia N73.

Prešavši sa preskupog kablovskog interneta (1400 din za 64kbps!), bio sam jedan od prvih pretplatnika Telekom ADSL usluge u mom gradu. I danas koristim istog provajdera, samo na neuporedivo većoj brzini.

Odlični Hansol 710P je zamenjen solidnim LG LCD monitorom od 19 inča. LG je takođe kasnije zamenjen za drugi ali oba su još uvek živa i zdrava. Kućište i “iznutrice” samog računara su ostale iste…

… ali ne zadugo! Nova mašina je ubrzo došla. Ne bih da davim tačnim detaljima, jer zaista nije bitno. Uostalom, i taj računar, “novi” je odavno već bivši. A onaj prvi još uvek pomalo raducka, mada je na izdisaju.

Mislim da ovde nije potrebno neko detaljnije objašnjavanje. Bilo bi neumesno (mada zanimljivo i nekima duhovito) od mene da kažem da je i ona “zamenjena” boljim “modelom”. Naprotiv, videće se to malo kasnije.

Sobni HiFi uređaj je našao udomljenje nedaleko – u dnevnoj sobi kod matoraca. Ustupio je mesto Microlab zvučnicima, koji su, opet, ponovo zamenjeni novim HiFi sistemom.

Ni ova slika ne zahteva neko posebno objašnjenje, govori dovoljno sama po sebi.

… i ponovo smo na starom, ovaj put trajno.

Od statičnog bekgraunda prvo su letele godinama netaknute i prašnjave kutije od cigareta. Potpuna promena je već na pomolu.

Posteri (desetine njih) su raspoređeni na više mesta: u kantu za smeće, prijateljima, ili u fasciklu. Verujem da ih više nikad neću videti.

Preteški orman je ustupio mesto laganom, crnom “ormančiću”, lično dizajniranom.

I zid, za kraj. Iz bolnički bele (doduše, srpski-bolnički-prljavo bele) u vatreno crvenu i narandžastu, naizmenično. Po sopstvenoj želji i ličnom temperamentu.

Na kraju od slike ne ostade ništa. Pet godina zvuči puno, ali zapravo i nije tako. A ovo je samo jedna slika, jedan momenat iz 2006. Retrospektiva bi bila kompletnija kada bih uključio i sva iskustva, osećanja, događaje, poznanstva, razgovore i ostale nematerijalne i nezabeležene stvari. Ali, sve to ostaje samo u mojoj glavi.

I za sam kraj, aktuelna situacija. Videćemo kako će izgledati tamo negde 2016. 🙂

Ah da, i ošišao sam se…